Započni današnji hod znakom križa.
Ne znam jesi li još uvijek ti ili si nestao. Meni je najvažnije ići za Jaganjcem. Često se mladi ljudi brzo zapale i onda odustaju od onoga što su započeli. A možda ta crta ne spada samo među mlade. Gledam svoj život. Tolike sam stvari radio s velikim žarom. Dosta se toga promijenilo. Nisam star. Što mi je činiti?
Jednom prilikom razgovarao sam sa svojom duhovnom sestrom. Nemam fizičku , ali Gospodin mi je podario na duhovnom putu stostruko više nego što sam očekivao. Jednom sam njoj rekao: “Osjećam da me je Gospodin napustio. Nemam više snage. Malakšem. ” Ona je mene pogledala i u sekundi odgovorila ” Ma , ti si njega napustio!” Ostao sam bez teksta. To je istina. Dok prestaje ili slabi molitva, prestaje i žar, odustajemo. Tada je dovoljno da nam netko nešto nažao učini i sve mijenjamo. Ljutimo se, vrištimo, nismo zadovoljni.
Imaš li nešto slično?
Pogledaj kako ispunjavaš svoje obaveze?
Kome se više želiš sviđati, Bogu Ocu ili ljudima?
Zašto te muči kada te ljudi ogovaraju, ratuju protiv tebe?
Zašto se osjećaš slab kada te napusti ili razočara voljena osoba, prijatelj?
Ostani još malo u tišini. Promatraj svoj život. Gledaj odnose između sebe i ljudi oko tebe. Jesu li oni za tebe dar ili možda križ. Na ovom svijetu ništa nije slučajno. Bog -Tata ima plan za tebe. Tvoj život nije puka sudbina.
Oduševi se (iako će to biti teško) Josipom kojeg su braća izdala.
Pročitaj tekst i pokušaj se sjetiti što se dogodilo u Egiptu, kako je Josip spasio braću od gladi.
Post 37, 1-36 – Josip prodan u Egipat
A Jakov se bijaše nastanio u zemlji gdje je njegov otac boravio kao pridošlica – u zemlji kanaanskoj.
Evo nasljedstva Jakovljeva.
Kao mladić, u dobi od sedamnaest godina, Josip je čuvao stada sa svojom braćom, sinovima Bilhe i Zilpe, koje bijahu žene njegova oca. Josip je ocu svome donosio zle glasove o njima.
Izrael je volio Josipa više nego ijednog svoga sina jer je bio dijete njegove staračke dobi; i on mu napravi kićenu haljinu. Kako njegova braća opaze da ga njihov otac voli više od svih drugih svojih sinova, zamrze ga toliko da mu nisu mogli ni prijaznu riječ progovoriti.
Jednom Josip usni san i kaza ga svojoj braći, a oni ga zbog toga još više zamrze. »Poslušajte«, reče im, »san što sam ga usnio! Pomislite! Vezali smo nasred polja snopove, kadli se najednom moj snop uspravi i stade uzgor. Uto se vaši snopovi okupe okolo i duboko se poklone mom snopu.« Njegova ga braća upitaše: »Kaniš li nad nama zakraljevati? Hoćeš li nam biti gospodar?« I još ga više zamrze zbog njegova pričanja o snovima. Usni on još jedan san te ga ispriča svojoj braći: »Još sam jedan san usnuo. Pazite! Sunce, mjesec i jedanaest zvijezda duboko mi se klanjahu!« Kad je to ispričao svome ocu, ukori ga otac i reče mu: »Što znači taj san što si ga usnuo? Zar ćemo doći ja, tvoja majka i tvoja braća pa ti se do zemlje klanjati?« I dok su braća od zavisti bila ljuta na nj, njegov je otac razmišljao o svemu.
Jednom njegova braća odu čuvati očeva stada blizu Šekema. Izrael reče Josipu: »Tvoja braća čuvaju stada kod Šekema, pa hajde da te pošaljem k njima.« On mu odgovori: »Dobro, idem.« Potom će mu otac: »Hajde i vidi kako su ti braća i stoka pa mi javi.« Tako ga otpremi iz doline Hebrona, i on stigne u Šekem.
Neki čovjek nađe ga gdje luta poljem pa ga upita: »Što tražiš?« »Tražim braću«, odgovori. »Možeš li mi kazati gdje čuvaju stada?« A čovjek reče: »Odavde su otišli. Čuo sam ih gdje govore: ‘Hajdemo u Dotan.’« Tako Josip ode za svojom braćom i nađe ih u Dotanu.
Oni ga opaze izdaleka; prije nego im se približio, počnu se dogovarati da ga ubiju. I jedan drugom reče: »Eno stiže onaj sanjar! Hajde da ga sad ubijemo i bacimo u kakvu čatrnju! Možemo kazati da ga je proždrla divlja zvijer. Vidjet ćemo što će biti od njegovih snova!«
Ali kad je to čuo Ruben, pokuša ga izbaviti iz njihovih šaka. I reče: »Nemojmo oduzimati njegova života! Ne prolijevajte krvi« – dalje je govorio Ruben. »Bacite ga u čatrnju u pustari; ali ne dižite na nj ruke!« Htio ga je tako izbaviti iz njihovih šaka i odvesti ocu. Ali kad je Josip stigao braći, oni s Josipa svuku njegovu haljinu, haljinu kićenu što je bila na njemu; pograbe ga i bace u čatrnju. Čatrnja je bila prazna; nije bilo u njoj vode. Potom sjednu da ručaju.
Kako podignu svoje oči, opaze povorku Jišmaelaca gdje dolazi iz Gileada. Deve su im nosile mirodije, balzam i mirisavu smolu da ih preprodaju u Egipat. Tada reče Juda svojoj braći: »Što ćemo postići ako ubijemo svog brata a krv njegovu sakrijemo? Hajde da ga prodamo Jišmaelcima; ali ne dižimo na nj ruke. Ta on je naš brat, naše meso.« Braća ga poslušaju.
Uto naiđu ljudi, midjanski trgovci. Braća izvuku Josipa iz čatrnje i prodaju ga za dvadeset srebrnika Jišmaelcima, a oni Josipa dovedu u Egipat.
Kad se Ruben vratio k čatrnji i vidio da Josipa nema u čatrnji, razdere svoju odjeću.A kad se vratio svojoj braći, povika: »Dječaka nema! Kamo ću ja sad?«
A oni uzmu Josipovu haljinu, zakolju jedno kozle i haljinu zamoče u krv. Kićenu haljinu otpreme ocu i poruče: »Ovo smo našli; gledaj je li ovo haljina tvoga sina ili nije.« Prepozna je on pa reče: »Haljina je moga sina! Divlja ga je zvijer rastrgla! Na komade je Josip rastrgan!« I razdere Jakov svoje haljine, stavi pokorničku kostrijet oko bokova i dugo vremena oplakivaše svoga sina. Svi su ga njegovi sinovi i sve njegove kćeri nastojali utješiti, ali se on ne mogaše utješiti. Govorio je: »Ne, sići ću k svome sinu u Šeol tugujući!« Tako ga je oplakivao njegov otac.
A Midjanci ga prodaju u Egipat Potifaru, dvoraninu faraonovu, zapovjedniku straže.
Nastavi meditaciju
Tužna je priča o Josipu kojega su braća zamrzila. Njemu se dogodilo veliko zlo i nepravda. To je činjenica grijeha. No, ta priča ima sretan završetak.
Josip nam je poticaj.
On nije uzvratio mržnjom. Možemo samo pretpostaviti što je osjećao u sebi. No njegovo se srce nije zatvorilo.
Bog je imao s njim plan. Dogodilo se zlo, ali Bog iz toga zla učinio dobro. To samo Bog može. (nastavi razmišljati)
Možda se ti nalaziš u sličnoj situaciji. Možda je tebe netko prodao, odbacio, rekao da mu nisi potreban… Što se u tebi dogodilo? Koji te osjećaji najčešće prate? Možeš li moliti? (Zapiši rezultate svojeg razmatranja).
Jesili spreman učiniti veliki zaokret?
OPROSTI! Oprostiti ne znači reći opraštam, to znači potpuna promjena prema nekome koji ti je naudio.
To je jako teško, ali ti to možeš! Bog ima s tobom plan.
Moramo prekinuti lanac mržnje. To možeš kroz oprost.
Moguće da se i u tvojem životu dogodila ili događa neka teška situacija, nešto s čim više ne možeš izaći na kraj. Bog ima svoj plan. On želi tvoju sreću. Ne odustaj, nemoj reći “ne mogu”. Budi hrabar!
Na put za Jaganjcem ne ideš sam. Ima nas dosta. Molimo jedan za drugoga.
Ukoliko želiš postaviti ili imaš pitanje, nastojat ću prema mogućnosti odgovorit što prije, pater.arek@gmail.com.