Oprosti za sve krvave rane,
oprosti za sve
teške dane.
Oprosti što smo te na križu ostavili,
tako smo lako
Tvoju svetost zapostavili!
A ti ipak nisi pustio ni glasa,
htio si da samo po Božjoj volji
bude tvoja čaša spasa!
Znao si da smo mi ljudi
krhka bića.
Znao si da samo
u nevažnim stvarima
tražimo nova otkrića.
Nisi bio ljut, niti malo,
pa ipak si ti Božji Sin kojemu
Je do nas stalo!
I danas ti svakodnevno
zadajemo nove muke,
Ponovno čavlima ranjavamo tvoje ruke.
A ti nam opet šalješ
znakove razne,
želiš nas odvesti na pravi put,
spasiti nas od kazne.
Otvori nam oči,
da to konačno i shvatimo,
Pa da se onda, kad i zalutamo,
Tvojoj Ljubavi vratimo!
Andrea Krejči