U IME OCA I SINA I DUHA SVETOGA. AMEN.
Ps 105, 16-21
On pozva glad na zemlju,
sve zalihe uništi krušne.
Pred njima čovjeka posla:
Josip u ropstvo bijaše prodan.
Sputaše uzama noge njegove,
u gvožđe mu vrat staviše,
dok se ne ispuni proroštvo njegovo,
Gospodnja ga riječ potvrdi.
Kralj naredi da ga driješe,
naroda poglavar oslobodi njega.
Za gospodara ga stavi kući svojoj, za nadstojnika sveg imanja svoga.
EVANĐELJE: Mt 21,33-43,45-46
U ono vrijeme: Reče Isus glavarima svećeničkim i starješinama narodnim: »Drugu prispodobu čujte! Bijaše neki domaćin koji posadi vinograd, ogradi ga ogradom, iskopa u njemu tijesak i podiže kulu pa ga iznajmi vinogradarima i otputova. Kad se približilo vrijeme plodova, posla svoje sluge vinogradarima da uzmu njegov urod. A vinogradari pograbiše njegove sluge pa jednoga istukoše, drugog ubiše, a trećega kamenovaše. I opet posla druge sluge, više njih nego prije, ali oni i s njima postupiše jednako.«
»Naposljetku posla k njima sina svoga misleći: ‘Poštovat će mog sina.’ Ali kad vinogradari ugledaju sina, rekoše među sobom: ‘Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i imat ćemo baštinu njegovu!’ I pograbe ga, izbace iz vinograda i ubiju.«
»Kada dakle dođe gospodar vinograda, što će učiniti s tim vinogradarima?« Kažu mu: »Opake će nemilo pogubiti, a vinograd iznajmiti drugim vinogradarima što će mu davati urod u svoje vrijeme.«
Kaže im Isus: »Zar nikada niste čitali u Pismima: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni. Gospodnje je to djelo — kakvo čudo u očima našim!
Zato će se — kažem vam — oduzeti od vas kraljevstvo Božje i dat će se narodu koji donosi njegove plodove!«
Kad su glavari svećenički i farizeji čuli te njegove prispodobe, razumjeli su da govori o njima. I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva jer ga je smatralo prorokom.
TIŠINA
Tišina u svakodnevnoj molitvi je neizostavna. Ona je put koji vodi u molitvu. Ostani kratko u tišini i pripremi se za slušanje Božje riječi.
MEDITACIJA
Ova nam prispodoba govori o nama samima. Bog je taj koji je izgradio vinograd. Mi smo njegov vinograd-nismo nastali sami, on nas je zasadio, ogradio-štiti nas i iskopao tijesak i postavio kulu sa koje nas promatra. Ostavio je nama da obrađujemo taj vinograd-nas same, da obrađujemo i naše međuljudske odnose. Zatim odlazi na put-ostavlja nas da radimo, ima povjerenja u nas. Ne zanima ga koji smo alat pri obrađivanju koristili, bitno mu je kakvim je plodovima urodio naš rad. Simbolika vinograda je u tome što je plod u vinogradima grožđe iz kojeg se dobiva vino, a vino je simbol radosti života. On u tom „poslu“ računa na našu odgovornu slobodu. Na nama je da je upotrijebimo ili zloupotrijebimo. Nadalje, Bog šalje svoje sluge da provjere plodove. A na samom kraju šalje svoga Sina, Sin Vinogradarev. Svojom smrću stvari dovodi do raspleta. Zli vinogradari se odbacuju, vinograd se povjerava novima. Razmislimo kako obrađujemo vinograd-svoj život!
(prema: Rađa Luka, Ljubav je zaista neslomljiva, Skac, Zg, 2005.)
ZAMOLBE
Dragi Vinogradaru, nisam uvijek pošten radnik, ali molim te daj da se svakodnevno sjetim da si ti onaj koji me htio i postavio u svoj vinograd i da sve što radim, radim za tebe……primi moj svakidašnji rad, znam da ne dajem uvijek sve od sebe, ali ti blagoslovi svaki moj pokušaj.
Dragi Vinogradaru, hvala ti što si mi dao vinograd da ga obrađujem, želim da on urodi raznim mirisnim plodovima da mogu jednom okusiti vino vječnog život.
ISUSE BLAGA I PONIZNA SRCA
UČINI SRCE MOJE PO SRCU SVOME!