U IME OCA I SINA I DUHA SVETOGA. AMEN.
Ps 51, 3-6a.12-14.17
Smiluj mi se, Bože, po milosrđu svome,
po velikom smilovanju izbriši moje bezakonje!
Operi me svega od moje krivice,
od grijeha me mojeg očisti!
Bezakonje svoje priznajem,
grijeh je moj svagda preda mnom.
Tebi, samom tebi ja sam zgriješio
i učinio što je zlo pred tobom.
Čisto srce stvori mi, Bože,
i duh postojan obnovi u meni!
Ne odbaci me od lica svojega
i svoga svetog duha ne uzmi od mene!
Vrati mi radost svoga spasenja
i učvrsti me duhom spremnim!
Otvori, Gospodine, usne moje,
i usta će moja navješćivati hvalu tvoju.
EVANĐELJE: Lk 7, 36-50
U ono vrijeme: Neki farizej pozva Isusa da bi blagovao s njime. On uđe u kuću farizejevu i priđe stolu. Kad eto neke žene koja bijaše grešnica u gradu. Dozna da je Isus za stolom u farizejevoj kući pa ponese alabastrenu posudicu pomasti i stade odostrag kod njegovih nogu. Sva zaplakana poče mu suzama kvasiti noge: kosom ih glave svoje otirala, cjelivala i mazala pomašću.
Kad to vidje farizej koji ga pozva, pomisli: »Kad bi ovaj bio prorok, znao bi tko i kakva je to žena koja ga se dotiče: da je grešnica.« A Isus, da mu odgovori, reče: »Šimune, imam ti nešto reći.« A on će: »Učitelju, reci!« A on: »Neki vjerovnik imao dva dužnika. Jedan mu dugovaše pet stotina denara, drugi pedeset. Budući da nisu imali odakle vratiti, otpusti obojici. Koji će ga dakle od njih više ljubiti?« Šimun odgovori: »Predmnijevam, onaj kojemu je više otpustio.« Reče mu Isus: »Pravo si prosudio.« I okrenut ženi reče Šimunu: »Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, nisi mi vodom noge polio, a ona mi suzama noge oblila i kosom ih svojom otrla. Poljupca mi nisi dao, a ona, otkako uđe, ne presta mi noge cjelivati. Uljem mi glave nisi pomazao, a ona mi pomašću noge pomaza. Stoga, kažem ti, oprošteni su joj grijesi mnogi jer ljubljaše mnogo. Komu se malo oprašta, malo ljubi.« A ženi reče: »Oprošteni su ti grijesi.« Sustolnici počeli nato među sobom govoriti: »Tko je ovaj da i grijehe oprašta?« A on reče ženi: »Vjera te tvoja spasila! Idi u miru!«
MEDITACIJA
Imamo izbor: ili ćemo sve staviti na sigurnost, u smislu da ne dopustimo da nas išta pogodi i rani, i živi se okameniti, poput Šimuna, u svojoj školjci od pravila – ili, poput bezimene žene, pred sigurnošću možemo dati prednost životu, s njegovim mijenama, nježnostima i suzama. Imamo izbor hoćemo li drugoga promatrati kao čovjeka koji je ispod naše razine – ili kao čovjeka koji živi umijeće ljubavi onako kako on to može. Isus je suočen s ta dva životna koncepta. Šimun je ispravan, ali nema ljubavi. Bezimena žena je grešna i ona to znade, ali svojim pomazanjem i plačem iskazuje veliku ljubav i nježnost, zdvajanje i kajanje. Isus dopušta da ga dirne njezina nježnost i izgovara tu veličanstvenu rečenicu: «Oprošteni su joj grijesi mnogi, jer ljubljaše mnogo.» Budući da smo ljudi, griješimo. No Bogu je isto tako poznat i najmanji komadić naše ljubavi. Kako god on bio sitan, vrijedi više od svega drugoga. Što više ljubimo, više će nam se oprostiti.
(izvor: http://www.benedictus.info)
Molitva
Bože beskrajnoga milosrđa, kod tebe veću težinu ima i najmanji znak ljubavi, kojim jedni drugima činimo dobro, od svih pogrešaka koje počinimo. Daj da rastemo u ljubavi, kako bi se umnožila tvoja radost nad nama.